ISTORIJA AVALA FILMA


AVALA FILM, najstarija i najveća filmska kompanije bivše Jugoslavije, osnovana je 1946. godine.

Avala film je osnovan 1946. godine kao državni projekat, a s godinama su ga nazivali i najvećim brendom srpske kulture. Sagrađen je odmah posle Drugog svetskog rata, sa ogromnim pretenzijama. Teren, studiji i ostale zgrade, kao i oprema za snimanje, laboratorijsku i tonsku obradu bili su predviđeni za produkciju oko 40 igranih filmova godišnje. Plan je bio da Beograd postane jedan od najvećih evropskih filmskih centara. Međutim, ova ideja nikada nije realizovana, snimano je najviše desetak projekata godišnje, ali je „Filmski grad“ postao vrlo popularno mesto na mapi sveta.

Zlatno doba ili „neprekidni uspon filma u Srbiji“ (1961-1991) je nastalo početkom šezdesetih godina. Tokom tri decenije snimljeno je u Srbiji više od 300 igranih filmova. Ostvarenja domaće kinematografije postala su sastavni deo nacionalne kulture, domaći film je osvojio gledaoce, a mnoga ostvarenja su reprezentovala našu zemlju na filmskim festivalima širom sveta.

Početak gradnje Avala Filma (1945)

Početkom šezdesetih za Avala film je bio prvi značajan period , kada je na čelo „Avala filma“ postavljen Ratko Dražević. Za njegovo vreme domaća Kinematografija je doživela procvat. Avala film je bila veoma cenjen filmski studio sa izuzetno profesionalnom opremom i ljudstvom. U Avalu su tada došli Slobodan Mihajlović Mihiz, Slobodan Selenić, Miroslav Krleža, U njegovo vreme snimljen je i jedan od najznačajnijih filmova domaće kinematografije „Skupljači perja“ – Aleksandra Saše Petrovića, ali je on bio i najveći promoter „Crnog talasa“ koji su predstavljali Dušan Makavejev, Kokan Rakonjac, Saša Petrović.

U Avala filmu su snimljene mnoge koprodukcije, čak spektakli. Andžej Vajda je snimio „Sibirsku ledi Magbet“, Jack Cardiff „The long ships“, Denys de la Patelliere „Marco Polo“, Henri Verneuli „The 25 hour“, Sidney Polak „Castle keep“. U Avala film su tada dolazili Vitorio de Sika, Nikolas Rej, Orson Vels, Dejvid Lin, Entoni Kvin, Kirk Daglas, Omar Šarif i Alen Delon.

Drugi značajan period u Avala filmu je bio od 1968 do 1972 godine, pod rukovodstvom Dragiše Gileta Đurića. Međutim, već u ovom periodu se osećaju posledice raskošnog poslovanja i velikog broja kredita. Đurić će uspeti u ovom periodu da vrati 30% kredita i da održi proizvodnju. Najveći umetnički uspeh njegovog vremena je „Zlatni medved“ u Berlinu koga je osvojio Želimir Žilnik za film „Rani radovi“.

Avala Film - Filmski Set (1962)

Avala Film - Filmski Set

Avala Film - Filmski Set "Mahovina na Asfaltu"

Avala Film - Zgrada Laboratorije

1974. godine Avala film je pripojena Centralnom filmskom studiju „Košutnjak“, a tokom sedamdsetih i osamdesetih je održavan kvantitet produkcije.

Međutim, krajem 80-tih i početkom 90-tih dolazi do krize u Avala filmu, postoje pritisci da se Avala film pripoji RTS-u, raskidaju se ugovori sa inostranim partnerima, stala je produkcija, radnici ostaju bez plata.

Tada se donosi strateška odluka o pripajanju Avala filma „Jugoexportu“, koji obećava veliko ulaganje u Avala film. Usvojen je akt o osnivanju deoničkog društva „Jugoexport Avala film international“ po kome je Jugoexportu pripalo 51% a Avala filmu 49% kapitala. Međutim, kompanija „Jugoexport“ se pod teretom sankcija 90-tih počinje da urušava i ulazi stečaj, a samim tim je i Avala bila u sve težem položaju. Pravni status Avala filma se nije menjao sve do njegove prodaje.

Usledio je pokušaj da se Avala film revitalizuje uz pomoć države. Zatim je usledilo nekoliko propalih dolazaka investitora koji su hteli da ulažu u ovu kompaniju. Tako je Avala film praktično od 90-tih godina propadala. Studija i magacini su uglavnom ruinirani, tehnologija zasterela, filmska laboratorija koja je prestala sa radom napuštena i nalazi se u jako lošem stanju. Svi filmski radnici koji su mukotrpno i pažljivo selektovani za film – patineri, garderoberi, šumaheri, scenski majstori, maskeri, dekorateri davno su napustili Avalu. Fundus kostima i rekvizite je potpuno zapušten.

S vremena na vreme bi se pojavila neka filmska ekipa koja je u propalim, praznim prostorijama, ruiniranim dekorima, ponešto snimila, ali produkcija je definitivno zamrla 20 godina ranije.

Filmske trake na kojima su se nalazili najvredniji filmovi naše kinematografije su prebačeni u arhiv Jugoslovenske Kinoteke, neposredno pre prodaje Avala filma.

U Avala filmu je snimljeno ukupno 220 dugometražnih igranih filmova, 430 dokumentarnih (svaki četvrti film u bivšoj Jugoslaviji je snimljen u Avala filmu) i oko 120 koprodukcionih filmova sa inostranim partnerima.

Na domaćim i međunarodnim festivalima filmovi iz produkcije Avala filma su osvojili preko 200 nagrada, među kojima su najznačajnije:

Grand prix Special u Kanu za film Aleksandra Saše Petrovića – „Skupljači perja“.

Zlatni Globus u Los Andjelesu za film Aleksandra Saše Petrovića – „Skupljači perja“

Zlatni Medved u Berlinu za film Želimira Žilnika – „Rani radovi“

Srebrni Medved u Berlinu za film Dušana Makavejeva – „Nevinost bez zaštite“

Kao i nominacija Američke Akademije za filmove „Tri“ i „Skupljače perja“ – koji su bili u finalu među prvih pet nominovanih.

Posle uspešne kupovine kompanije Avala film iz stečaja, Avala film je dobio izuzetne partnere koji su kompaniji doneli mogućnost širenja i razvoja u oblasti kinematografije.

Prilikom ulaska u kompleks Avala filma zatečeni su zapušteni studijski kapaciteti i magacini, mnogi ruinirani usled prokišnjavanja, nerešeni imovinsko pravni odnosi, urušeni dekori i zapušten Fundus.

Namera nam je da prateći potrebe modernog društva u oblasti filmske delatnosti neprestano pratimo tehničko-tehnološki razvoj i postanemo lider u ovoj oblasti.